Home > Preporuka > Заборављени подвизи пилота „орлова” 1999. године
Заборављени подвизи пилота „орлова” 1999. године

Заборављени подвизи пилота „орлова” 1999. године

У условима апсолутне надмоћи НАТО-а наша авијација уништила 15 непријатељских циљева на Косову.– Погибија команданта потпуковника Животе Ђурића

У условима апсолутне надмоћи НАТО-а наша авијација уништила 15 непријатељских циљева на Косову.– Погибија команданта потпуковника Животе Ђурића

Сваког пролећа, од 24. марта до 10. јуна, обележавају се годишњице догађаја из НАТО агресије 1999. године. Говори се о херојству пилота „мигова 29”, обарању „невидљивог” Ф-117А, понекад о обарању Ф-16, обележавају се датуми великих страдања и рушења важних објеката. Истовремено, многи важни догађаји везани за овај рат непознати су широј јавности. У ексклузивном разговору за „Политику” о мање познатим збивањима говори пензионисани генерал-пуковник Спасоје Смиљанић, ратни командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (РВи ПВО) Војске Југославије.

–Нашем народу је још непознато шта је све наша војска, а самим тим и стратегијска групација РВ и ПВО, урадила у припремном периоду како би што спремније дочекала оружану агресију НАТО. У РВ и ПВО задивљује чињеница да смо у периоду припреме, осим објеката непокретности, покренули готово сва покретна материјална средства, око 50.000 тона, и разместили на нове локације. Изашли смо из многих објеката, чак и оних за које је мало ко очекивао, као што је Оперативни центар ПВО Стари Бановци. Агресор у првом удару на мирнодопским локацијама није затекао ни једну нашу јединицу – каже генерал Смиљанић.

Маневри које смо вршили, каже он, у припреми и у току рата, могу бити поука другим војскама. Јединице ПВО и ваздушног осматрања, јављања и навођења (ВОЈИН) у току рата су извршиле 689 маневара, при чему ниједна јединица у маневру није откривена и нападнута. Израђен је велики број макета авиона, радара, лансирних рампи, станица за вођење ракета и „потурен” непријатељу за дејство.

– Маневар и маскирање довели су министра одбране САД Вилијама Коена у ситуацију да пред Конгресом изјави Срби су сакрили своју ПВО. Оправке полетно-слетних стаза у току борбених дејстава, разминирање аеродрома после дејства касетним бомбама, успостављање и одржавање веза командовања све време рата без минута прекида, па то је права рапсодија домишљатости, упорности и професионалности припадника РВ и ПВО. Ако се овоме додају храбра полетања наших пилота, ватрена ефикасност наших ракеташа, истрајност и упорност војиноваца, онда ето безброј догађаја и борбених ефеката који могу бити пример за углед српским старешинама и војницима – истиче генерал Смиљанић.

– Па, скоро да је све што су припадници РВ и ПВО радили и урадили, са толико муке и жртвовања, остало непознато. Одмах по доласку на власт „досовске демократије” све је прекрио вео тајне и заборава. Почело је обликовање јавног мњења фабриковањем многих неистина и лажи – да одбрану земље није требало вршити, да би нам било боље да смо се на почетку предали. Војсци и државном врху приписана је кривица за НАТО агресију, а на тој флоскули отпочето је одвођење у Хаг генерала и политичких лидера, без доказа о кривици, са оптужбом „крив си”, докажи да ниси! Ако бих сада хтео да издвојим шта је подвиг,а заборављен, то су летови наше јуришне авијације и хеликоптера у ваздухопловној подршци Приштинског корпуса на простору Космета. Наиме, пилоти наше јуришне авијације (авиони орао и галеб-4), од 25. марта до 4. априла 1999. године, извршили су, по позиву са командног места 3. армије, 24 лета и дејствовали по 15 објеката. У овим дејствима нарочито се истакла 241. ловачко-бомбардерска ескадрила. Она је извршила више од 50 одсто ватрених дејстава. На челу ескадриле, 25. марта, при дејству на шиптарско упориште на планини Чичавица, у рејону села Ликовац, погинуо је њен командант потпуковник Живота Ђурић, прва жртва стратегијске групације РВ и ПВО. Наши транспортни хеликоптери, где посебно истичем 787. транспортну ескадрилу, за потребе Приштинског корпуса извршили су 104 лета, при чему су превезли до и од Кошара и Ђеравице 94 рањеника, неколико усмрћених бораца, 113 путника и близу 10 тона потрошног материјала. И ово је покрио вео заборава. Храбри и отаџбини одани пилоти извршили су задатак, тачно онако како је од њих тражено и повукли се иза завесе која је покрила њихово велико дело. Хвала им – каже генерал Смиљанић.

Да ли млађе генерације официра Војске Србије изучавају искуства из рата 1999. године? „По мојим сазнањима, наша војнонаучна мисао и њене институције немају ни у замисли уопштавање сазнања о рату 1999.године. Осим прописаних Оперативних извештаја које су све оперативне и стратегијске групације урадиле и доставиле Генералштабу ВЈ по завршетку рата, мислим да више ништа није рађено и урађено. Не зове ме нико да млађим колегама преносим своја сазнања и искуство, а оно је баш велико. Напротив, и ја и моје колеге из рата, посебно генерали са највиших положаја, до скоро смо били непожељни у свим војним и државним институцијама. Као потврда томе је и чињеница да је мени, ратном команданту стратегијске групације РВ и ПВО 2007. године забрањен улазак у зграду команде РВ и ПВО у Земуну”, каже генерал Смиљанић.

Više na: politika.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Scroll To Top